Инж. Симидчиев из компаније Хидролија: Стратзегија EU Water Resilience Strategy дефинише нове приоритете за водни сектор

Од 20. до 22. маја ове године у Софији је одржан Дунавски водни форум за 2026. годину под слоганом „Од визије до деловања: изградња отпорног водног Дунавског региона“. Традиционални годишњи догађај организује се у оквиру програма „Дунавска вода“, којим управљају IAWD (International Association of Water Service Companies in the Danube Region) и Светска банка, уз суфинансирање аустријске владе. Домаћини у Бугарској били су Българска асоциация по водите (БАВ) и Софийска вода, а тродневни форум окупио је више од 200 учесника из 16 земаља.

У програму је, и као модератор и као панелиста, учествовао инж. Добромир Симидчиев, директор компаније Хидролија, која пружа услуге управљања водним активима у приватном сектору и такође је чланица IAWD. Његова запажања и закључке о сектору, на основу онога што се могло чути током догађаја, прочитајте у наставку.

Дискусије на овогодишњем Дунавском водном форуму одвијале су се у контексту нове стратегије EU Water Resilience Strategy и њених практичних импликација за ВиК предузећа у региону. „На овом панелу представљен је такозвани извештај о стању сектора, који се израђује на основу података о кључним показатељима ВиК предузећа у Дунавском региону, а који се потом упоређују по државама. Ово свеобухватно истраживање омогућава праћење стања водне инфраструктуре, али и ефикасности ВиК предузећа“, објаснио је за портал BalkanEngineer.com инж. Добромир Симидчиев, који је био модератор сесије.

Према његовим речима, из ове анализе произлази неколико важних закључака. На првом месту је велики утицај који Директива о комуналним отпадним водама има на чистоћу река. „Подаци показују да је реч о изузетно успешној европској политици“, истакао је он.

Јасно се уочава и тренд напретка ВиК предузећа. Показатељи показују да су најнапреднија ВиК предузећа у старим државама чланицама ЕУ, као што су Аустрија, Мађарска и Чешка. То је посебно изражено у области прикупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода. После њих следе земље попут Бугарске и Румуније, док су на крају земље кандидати, код којих је разлика у развоју видљива чак и на институционалном нивоу.

Извор фото-материјала: Хидролија