In Bulgarian In Macedonian In Romanian
Сточарство је наведено као једна од индустрија са најзначајнијим утицајем на животну средину, укључујући и производњу отпадних вода. Па ипак, сектор је од пресудног значаја са директним утицајем на савремена друштва, посебно на територији Европе, где су релативно мале територије густо насељене. Шта одликује фарме животиња, које су праксе пречишћавања отпадних вода и који су глобални трендови – одговор на та питања потравио је портал BalkanEngineer.com од инжењера Добомира Симидчијева, менаџера компаније Хидролије, која се бави управљањем водним средствима у индустрији и која је партнер неких од највећих сточарских предузећа.
„Фарме које узгајају свиње, краве и живину остављају највећи траг на животну средину. На разним местима у Европи постоји велики број релативно малих и средњих фарми у којима се, на пример, држи 500, 1000 до 5000 животиња. Сходно томе, различити су и приступи прикупљању и третману отпадних вода и отпада од ђубрива“, објаснио је инжењер Симидчијев.
Принцип сакупљања отпадних вода је следећи: Животиње се држе у огромним шупама, на бетонским решеткама, испод којих се налазе резервоари/канали/каде са малом количином воде (водени јастук). У њима се скупља отпад, који се периодично гравитационо испушта, делимично празнећи. Потпуно се празне и дезинфикују када у објекту нема животиња. Када је реч о фармама са између 40.000 и 100.000 животиња, фракција стајњака може да достигне количину од око 800 - 1000 м3 дневно“, прецизирао је инжењер Симидчијев.
Када се уклони из купатила, фракција пролази кроз процес одвајања да би се одвојила сува од течне фазе, која се може користити за ђубрење пољопривреде.
Пракса најчешће подразумева анаеробни третман фракције стајњака у резервоарима за метан, где се његова енергија уклања, што резултира биогасом. Може се користити за сопствене енергетске потребе фарме, укључујући енергију за грејање у зимској сезони кроз когенерацију. „Овакве инсталације заправо имају озбиљну пословну вредност и могу постати и посебан посао. Прво, друге органске материје као што су храна и биљни отпад могу се додати у резервоар за метан. Друго, овако произведен метан је заправо енергија произведена из биомасе, коју су донедавно земље биле обавезне да купују по вишим ценама. Либерализацијом енергетског тржишта то се већ променило, али чак и ако се биогас користи само за сопствене потребе, пројекат се исплати – инвестиција има рок поврата од око 5-6 година“, објаснио је инжењер Симидчијев.
Адреса: Софија 1784, кварт Полигона, ул. "Михаил Тенев" 6
Телефон: +359 879 900 839
E-mail: office@hydrolia.bg
Сазнајте више о производима и услугама које компанија нуди у Србији ОВДЕ!
Извор фото-материјала: Хидролија, canva.com